Svet posle korona virusa: Biznis sa svrhom, milioni sa smislom

Ova kolumna napisana je za portal originalmagazin.com

Najjači si kad si svoj, uvek to govorim. To je i najlakše, ali istovremeno i najteže. Biti svoj, biti originalan.

Nije lako da upoznamo sebe, da odlučimo ko smo i ko ćemo da budemo i šta nam je važno. Ali je moguće.

Kad je moj sin bio mnogo manji, zajedno smo gledali crtaće. Najdraži nam je bio Kung Fu Panda. U trećem delu učitelj kaže Pandi da prestane da se upoređuje s drugima i da jednostavno bude svoj. Takav, debeo i nespretan i da će tada i takav da pobedi Neprijatelja jer je on odabran za to. To mu je svrha. Dakle, nema potrebe za upoređivanjem, takmičenjem, već da smo svoji i da radimo to što treba da radimo (obično je to ono što baš jako volimo i pogubimo se u vremenu i prostoru kad radimo tzv. flow). I tada ćemo pobediti u igri života zbog, a ne uprkos svim svojim manama i prednostima.

Što nas čeka posle korone?

Još puno korona. Ne mislim doslovce. Nisam pesimista, naprotiv, nego kao i uvek u životu, lekcije će se ponavljati dok ih ne naučimo. Sve nam služi za lični rast i razvoj. I svi odnosi oko nas, sve situacije pa i korona, naši biznis, posao… sve.

Nadam se promeni celog društva, no da bi se nešto promenilo, prvo se svest mora promeniti. Tek tada ide promena načina razmišljanja, onda se menjaju akcije i nakon toga dobivamo drugačije rezultate.

Korona je prilika za zaokret, za društvo novih/starih dobrih vrednosti – za društvo ljudskosti i zajedništva. Hoćemo li je i koliko iskoristiti, videćemo. To je na nama.

Dobili smo priliku da zastanemo, da preispitamo što i ko nam je važan. Što nam je zaista potrebno. Kako želimo dalje. Neki koriste ovo i stali su i jednostavno JESU, imaju vremena. Rade životne i poslovne zaokrete.

Drugi jure i dalje, prije su radili 14 sati, sada su na Zoom sastancima 14 sati dnevno.

Suština je bitna, sadržaj, a ne forma. Suštinu moramo menjati, a ne formu. Zasada su mnogi samo promenili formu.

Za dubinske promene kako sam već pomenula, treba promena svesti i mišljenja. Zato kažem biće još lekcija, da nas nauče da smo svi povezani, da priroda može bez nas, ali mi bez nje ne možemo, da nam može da bude dobro koliko je dobro najslabijoj karici u društvu …

Promene su ionako u životu neizbežne. Ne smemo da ih gledamo kao dobre ili loše jer svaka promena hrani našu dušu. Ne smemo promene poistovećivati s manjkom kontrole. Kontrola je uglavnom iluzija. 

Život se dešava i treba da se dešava, ono što uvek možemo jeste da prihvatamo i nastavimo da oblikujemo svoj put.

Nikad nije presudno šta nam se dešava, nego kako na to reagiramo, što iz toga uradimo, vidimo li skrivene blagoslove ili nastavljamo da kukamo i da se žalimo, ili da gradimo nešto lepo iz pepela starog. Poanta je ionako u putovanju, u procesu, ne u cilju, a zašto u procesu, jer tim procesom gradimo (boljeg) sebe i bolje društvo. Ja kad zapnem u životu, setim se svog dede koji je ceo rat preživeo u logorima od čega tri godine u Aušvicu. Odma prestanem da kukam i našem snage za dalje. Ako je mogao on, mogu i moram i ja.

Kako vidim finansije i preduzetništvo?

Za novac je presudan mentalni sklop obilja, kako vidimo novac i što mislimo o sebi i ljudima koji imaju novac. Mindset obilja znači da imamo fokus na ono što imamo, a ne ono što nemamo, da se ne upoređujemo s drugima, jer svako nosi svoj krst i realno nema razloga za zavist, za utrke, nikad nemamo sve. I kad bismo sve znali o drugima, ne samo šta je na Fejsbuku i Instagramu, i sami bi rekli dobar je nama taj naš krst.

Finansije mislim da će doživeti veliku transformaciju. Što će biti s novcem, bankarskim sustavom kakvog znamo videćemo. No opet suština očekujem da ostane ista. Treba nam neka mera vrednosti, neki alat kao sredstvo razmene proizvoda i usluga, čemu sada služi novac. Ono što nije dobro, a što smo dosad uradili, jeste da se sve vrti oko novca. Da je novac mera lične vrednosti i uspeha. Da zato jurimo non stop, da zato sve ide brže, jače, više, još još, da radimo cele dane da zaradimo novac da kupimo što nam ne treba i ne treba i jer su nam na reklami rekli da nismo dovoljno ovakvi onakvi pa moramo da to kupimo da budemo bolji i srećniji i da se upoređujemo s drugima i sve to iznad svojih mogućnosti na rate, kartice i kredite.

Preduzetništvo je za mene uvek in i dobra ideje. Sam svoj gazda donosi mnogo problema, ali donosi i osećaj slobode i sreće. A sad je konačno prilika da svi pokažemo ljudsku stranu biznisa.

Ja uvek govorim da je u preduzetništvu važno biti, ostati i postati čovek nego koliko putem zaradimo.

Idealno je u poslu ako možemo da zapakujemo svoje talente i ono što volimo u neki proizvod i uslugu i da to ponudimo tržištu, da verujemo sebi pritom i slušamo intuciju i da se okružimo ljudima koji će nas podržati. Da donosimo odluke na temelju onog tko smo i što nam je važno, da radimo ono što volimo, što nas ispunjava i što nama ima smisla.

Da znamo kome smo na usluzi i koji mu problem rešavamo, da znamo po čemu smo jedinstveni, originalni, po čemu se razlikujemo u odnosu na konkurenciju.

Vreme je za biznise koji ostavljaju trag, doprinose društvu i zajednici, za biznise koji imaju utjecaj, za biznise koji kreiraju bolji svet danas i sutra, da koji ostvaruju profit, ali i vše od toga, vreme je za biznise sa svrhom, koji stvaraju milijune sa smislom. Za sve koji ga okružuju, za uposlenike, kupce, dobavljače, širu zajednicu.. Planetu… sve. Vreme je za biznise koji su Izvor Dobra.

Vreme je za saradnju, a ne takmičenje, za zajedništvo ne upoređivanje, za doprinos, a ne dokazivanje, za unutarnju ispunjenost, a ne ispunjavanje ciljeva, za prilagoditi svoj posao životu, a ne svoj život poslu.  

Koje će nam veštine sada biti potrebne?

Veštine ili mindset? To je sad jedno od aktualnih pitanja. Kako ćemo da se snađemo u novom dobu nakon korone?

Mislim da je uvek važniji mindset. Veštine uvek možemo putem da naučimo i one se menjaju brzo. Komunikacijske, prodajne to nam uvek treba, a sad nam trebaju i sve veštine vezane za onlajn poslovanje.

Znamo li da izvučemo maksimalno iz okolnosti koje imamo, a koje nisu idealne, koliko se brzo prilagođavamo, kako brzo prihvatamo stvari kakve jesu i dižemo se nakon padova?

Taj stav, taj majndset je presudan. I kako razgovaramo sa sobom, koje reči sebi govorimo, jesmo li sebi podrška i naravno s kime se družimo. Koga čitamo, pratimo, s kime pijemo kafu, još važnije s kime je ne pijemo. I koga ne čitamo i ne pratimo!

Naš posao napreduje do razine do koje mi napredujemo, dakle ako želimo bilo šta promeniti u poslu, prvo moramo promeniti sebe. Kao i u svemu ostalom u životu.

Što se posla tiče krajnje je vreme za ljudsku stranu biznisa – biti i ostati čovek. I graditi poslove sa svrhom, poslove koji čine Dobro.

Foto: Pixabay

Povezane objave

najjači si kad si svoj

Jer najjači si kad si svoj

Crtani film Kung-fu panda 3 Volim sa svojim sinom gledati duže crtiće sa životnim porukama poput The Bee movie i sl. Upravo smo se vratili iz kina, gledali smo KUNG…

Što sad, što sad?

Ova kolumna napisana je za portal Suvremena žena. Glavno pitanje ovih dana je što sad da radim? Kad ćemo se više vratiti u normalu? Nadam se da nećemo. Jer ta naša…
Izbornik